Неки људи мисле да
Од приближно 7. века н. е. процес сахрањивања у Европи био је чврсто у рукама хришћанске цркве и сахрањивање мртвих било је дозвољено само на земљиштима у близини цркве, такозваном churchyard. Део churchyard, који је коришћен за сахрањивање, називао се
Како је популација Европе почела да расте, капацитет graveyards више није био довољан (популација модерне Европе је готово 40 пута већа него у 7. веку). До краја 18. века показала се неодрживост црквених сахрана и појавила су се потпуно нова места за сахрањивање људи, независна од graveyards—и ова су била названа
Етимологија ових двеју речи је такође прилично занимљива. Порекло „graveyard“ је прилично очигледно; то је yard (простор, двориште) пуно graves (гробова). Међутим, можда ће вас изненадити да „grave“ потиче из прагерманског *graban, што значи „копати“, и сродно је са „groove“, али не са „gravel“.
Наравно, реч „cemetery“ се није појавила ниоткуда када су graveyards почеле да пуцају по шавовима. Потиче из старофранцуског cimetiere (гробље). Француска реч првобитно потиче из грчког koimeterion, што значи „место спавања“. Зар није поетично?