Временске клаузе у енглеском: „when“ и „will“

Engleska gramatika nam ne dozvoljava upotrebu budućeg vremena u vremenskim zavisnim rečenicama (sa izrazima kao što su „after“, „as soon as“, „before“ itd.). U vremenskoj zavisnoj rečenici moramo koristiti sadašnje vreme, dok u glavnoj rečenici koristimo buduće vreme ili imperativ. Na primer:

Isto naravno važi za vremenske zavisne rečenice uvedene veznikom „when“:

U slučajevima kada „when“ uvodi pitanje, a ne zavisnu rečenicu, koristimo „will“ za izražavanje budućnosti:

Situacija se malo komplikuje kada je pitanje indirektno. Deo posle „when“ tada izgleda kao vremenska zavisna rečenica, ali se zapravo razume kao deo pitanja. Na primer, ako je originalno pitanje bilo: „When will you get the results?“, možemo pitati:

Druga rečenica je gramatički ispravna, ali ima drugačije značenje! U prvom slučaju pitate u koliko sati će druga osoba znati rezultate, pa bi odgovor mogao biti, na primer, „u pet sati“. U drugom slučaju tražite od osobe da vam javi nakon što dobije rezultate, tako da bi sačekala da ih dobije, pa bi vam onda javila.

Ponekad je teže prepoznati da je data struktura indirektno pitanje. Razmotrite sledeće primere:

Ove rečenice bismo mogli preformulisati ovako:

Oba pitanja su gramatički ispravna, ali samo prvo pita za konkretno vreme kada će osoba doći. Sadašnje vreme u drugom pitanju nagoveštava da pitamo šta se dešava obično (na primer, svaki dan ili svake nedelje). Pitanje je u sadašnjem vremenu jer bi i odgovor bio u sadašnjem vremenu, npr. „He usually comes at 5 o'clock.“

Na kraju, dodajmo da se „when“ može koristiti za pružanje dodatnih informacija o određenom vremenskom trenutku. Uporedite sledeće dve rečenice:

Ove rečenice bismo trebali razumeti ovako: