·

cog (EN)
именка, глагол

именка “cog”

едн. cog, мн. cogs
  1. запчаник
    The old clock had many cogs inside to keep accurate time.
  2. еден од забите на запчаник
    A broken cog can cause the whole wheel to stop working.
  3. (фигуративно) лице кое игра споредна улога во голема организација или систем
    She felt like just a little cog in the company.
  4. (столарство) испакнатина на греда што се вклопува во засек на друг дел
    The builder used a cog to secure the beam in place.

глагол “cog”

инфинитив cog; тој cogs; мин. вр. cogged; мин. прид. cogged; гер. cogging
  1. опреми нешто со запчаници
    The mechanic cogged the gears for the new clock.
  2. (на електричен мотор) да се движи во трзајни чекори кога не е вклучен
    The motor cogs when you try to turn it by hand.