·

comma (EN)
именка

именка “comma”

едн. comma, мн. commas, commata
  1. запирка
    She used a comma to separate each clause in her long sentence.
  2. пеперутка од родот Polygonia која има мал знак во форма на запирка на долните крила
    We watched a bright orange comma flutter across the garden path.
  3. (во музика) мала разлика во висината помеѓу два интервали кои инаку се сметаат за исти
    Using the Pythagorean tuning results in the Pythagorean comma between diatonically equivalent notes.
  4. (во генетиката) разделувач кој се користи за одвојување на елементи во генетски код
    Removing a comma in the DNA sequence caused an unexpected protein change.
  5. (во реторика, во старогрчки) кратка фраза или клаузула, често означена со запирка
    An orator might pause slightly for a comma to emphasize a point.